Isus se, nakon što je nahranio veliko mnoštvo s nekoliko kruhova i riba,
povlači u osamu. Tako naime počinje 6. poglavlje Ivanova evanđelja. Učenici,
vjerojatno još pod dojmom učinjenog čuda, ostavljaju Isusa na brdu te
isplovljavaju sami na pučinu. I nas prate takva iskustva. Često nakon
doživljene Božje blizine i iskustva nekog čuda zahvalimo Bogu i krećemo
oslonjeni opet na vlastite snage. Želimo, poput učenika, „na neku drugu stranu
mora“. No i sami učenici brzo uviđaju da je postalo mračno, a Isusa još nema.
More također postaje uzburkanije. Nije li to slika naših pokušaja. Nerijetko
naša kretanja na put bez Isusa bivaju huka mora i buka
valova. Učenike hvata strah. Strah je u toj situaciji bio sasvim logična reakcija.
Naš problem danas jest da je sve više situaciju u kojima je strah postao
logična reakcija. No Isus dolazi upravo po tome: po onome što nam zadaje strah.
Što god to bilo. Dolazi nam “uzburkanom moru” vlastite svakodnevnice.
Gospodin svoje učenike ne ostavlja u još jednom strahu, strahu od Njega samoga.
Javlja im se. Njihov je zadatak bio samo prepoznati njegov glas. “Ja
sam!” – glas je koji i mi trebamo prepoznati. Isus hrabri: “Ne bojte
se!” To su riječi koje su u Bibliji stoje zapisane 365 puta, po jednom za
svaki dan u godini. Ponovno osokoljeni učenici imaju snage, unatoč valovima
koji naviru, pozvati Isusa u lađicu. No u tom trenutku pristižu na obalu. U
vjeri se napredak ne očituje u iskustvu stalne prisutnosti, nego u našoj odluci
da želimo Isusa pozvati da uđe u „lađicu“ našega života.

s. Kristina
M.

Kontakt / Karta

Kontakt informacije

tel.: +387 33 208 980;
tel./fax: +387 33 208-629
Bjelave 85 71000 Sarajevo, BiH
franjevke.bh@gmail.com

Naša lokacija

Najave / Kalendar

Kalendar objava

studeni 2019
P U S Č P S N
« lis.    
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  
WordPress Video Lightbox