„Gospodine, kada te to vidjesmo i …?
Zaista, kažem vam, što god učiniste jednomu od moje najmanje braće, meni
učiniste.“ (Mt 25,40)

             Razmišljajući o ovim Isusovim
riječima pada mi na pamet priča u kojoj se kaže kako je jedan samostan monaha
upao u tešku krizu. Da bi pronašao rješenje tog problema, opat je potražio
pomoć kod jednog duhovnog učitelja. Pitao se je li možda razlog takvog stanja njihov
grijeh. Učitelj mu je odgovorio da je u pitanju grijeh neznanja. I rekao mu je:
„Jedan od vas je Mesija!“ Opat je bio silno iznenađen i pitao se tko bi to
mogao biti. Svaki brat imao je istina poneku manu i pogrešku. Kako bi netko od
njih mogao biti Mesija? A onda je pomislio „Nisu li te pogreške njegovo
prerušeno odijelo?“ I braća su bila iznenađena. Svi su pokušavali otkriti o
kome se radi. Pitali su se tko bi od njih mogao biti Mesija. Budući da nisu
mogli dokučiti o kome se radi, počeli su se jedan prema drugome odnositi s
ljubavlju. Mislili su, možda je upravo taj brat – Mesija… Otada se u samostanu
sve promijenilo – počeo je odsijevati radošću i međusobnom ljubavlju…

            Krist je uistinu došao među nas, i ne samo to,
postao je jedan od nas. No njegovo nam lice često ostaje neprepoznatljivo kao
što je bilo neprepoznatljivo svima koji su ga ljudskim očima promatrali na
križu.
Prorok Izaija govoreći o Mesiji kaže da se „mnogi užasnuše vidjevši ga – tako mu je lice
bilo neljudski iznakaženo te obličjem više nije naličio na čovjeka“.
I
danas je njegovo lice iznakaženo u licima braće, u licima naših bližnjih, u
našem licu. Zbog gube grijeha, zbog izranjenosti boli i patnjom ta nam lica
često skrivaju lice Kristovo. Našim tjelesnim očima nemoguće je prodrijeti
ispod površine i grubih maski. To je moguće samo očima vjere, očima srca, jer „bitno je očima nevidljivo“ kaže Antoine de Saint – Exupery. Tek tako ćemo moći u tim
licima doista prepoznati lice Krista, Krista patnika… „Što god učiniste jednomu od moje najmanje braće, meni učiniste“- kaže
Isus.  
U tome nam daje primjer i sv.
Franjo koji je shvatio da dajući poljubac gubavcu ljubi samoga Krista.

            I bl. Majka Terezija je shvatila ovu
mudrost, govoreći: „Čovjek je nerazuman,
nelogičan, sebičan. Nije važno, voli ga!“
 Ako budemo čekali samo na one koji su
zaslužili da ih ljubimo i da im činimo dobro, bojim se da nećemo puno
napraviti. Moglo bi se lako dogoditi da se i nađemo na lijevoj strani i
začujemo Isusove riječi: „Odlazite od
mene… jer bijah gladan i ne nahraniste me…“
 Ako budemo činili dobro samo onima u kojima
nam je Kristovo lice lako prepoznatljivo, bojim se da ni Krist neće prepoznati
nas.

            Zato, učinimo onako kako su učinila
ova braća u samostanu. Činimo dobro drugima i ljubimo ih, unatoč manama i
pogreškama, jer Mesija je sigurno u jednome od nas.

Kontakt / Karta

Kontakt informacije

tel.: +387 33 208 980;
tel./fax: +387 33 208-629
Bjelave 85 71000 Sarajevo, BiH
franjevke.bh@gmail.com

Naša lokacija

Najave / Kalendar

Kalendar objava

travanj 2020
P U S Č P S N
« ožu.    
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930  
WordPress Video Lightbox